DOKLE VIŠE TA ZAHVALNOST?

Pre neki dan me neko pitao kako da uradi “ono” o čemu svi pričaju – da misli pozitivno i da bude srećan, kada se oseća smoreno.

S obzirom da se pitanje pojavilo u jednom potpuno običnom razgovoru dvoje ljudi, i da je to pitanje postavio neko ko nije baš preterano zaronio u sferu ličnog razvoja, moja prva asocijacija je bila – zahvalnost.

“Zahvalnost? Čemu da budem zahvalan, pa vidi gde i kako živimo?”, bio je spontani odgovor na moj predlog.

Neretko se dešava da mi nemamo svest o tome šta je to na čemu treba da budemo zahvalni. A znate zašto? Smatramo da se mnogo toga podrazumeva: da smo zdravi, da dišemo, da imamo topao i lep dom u kome živimo, da su nam deca ili/i roditelji živi i zdravi, da imamo pristojan auto koji nam omogućava da se prevozimo lako i ugodno itd. To nam sve pripada po difoltu, tj podrazumeva se. Možda nam i pripada i sigurno smo zaslužili, ali nije reč o tome. Važno je da to osvestimo i da se zahvalimo na tome što imamo i što nam je dato.

Naviknuti smo, a i živimo u takvom vremenu, gde smo programirani da stalno želimo nešto više, a kada to dobijemo, uopšte više ne osećamo radost što smo to ostvarili, nego jurimo dalje da osvojimo nešto novo i bolje. Tako npr. odemo na odmor u neko lepo mesto, i umesto da uživamo, mi (zahvaljujući društvenim mrežama) vidimo kako neko drugi uživa na nekom drugom, u našim očima, boljem mestu i automatski želimo da budemo i mi tamo i zaboravimo i gde smo, zašto smo tu itd. Smorimo se. U konstantnoj smo borbi da imamo nešto što nemamo i nikad nismo zadovoljni.

Zato je važno da se vratimo na samu suštinu i budemo zahvalni na onome što imamo.

Zahvalnost budi pozitivne vibracije u nama i to gotovo u sekundi. U tom trenutku mi ne samo da podižemo frekvenciju raspoloženja na viši nivo, nego i prepoznajemo sadašnji trenutak i ono što je sada tu i oko nas.

Viša frekvencija, koju probudimo zahvalnošću, nam ne donosi samo bolje raspoloženje i osmeh na lice, već nam pomaže da privučemo neke nove, pozitivne situacije u naš život, koje u onom smorenom raspoloženju sigurno ne možemo niti da privučemo, niti da doživimo.

Sigurno se pitate: “Šta onda da radimo?”

Vrlo jednostavno: uvedimo sebi samo nekoliko minuta fokusa na zahvalnost, i to odmah ujutro, čim otvorimo oči. Umesto da uzdišemo i da kukamo kako nam je teško da ustanemo i kako nas mrzi da idemo u novi dan, razmislimo na čemu sve treba da budemo zahvalni? Možemo to da izgovaramo u sebi, npr. na sledeći način: “Dragi Univerzume/Bože, hvala ti što sam se jutros probudio/la u svom udobnom krevetu i toplom domu. Hvala ti na zdravlju koje mi čuvaš, na divnoj porodici koja me podržava, na sjajnom partneru/ki koji/a me razume i voli, na divnom vikendu… itd”. Spisak može da ide unedogled, ali je važno da u sebi izgovorimo ono što nam prvo padne na pamet.

Kada se vremenom uhodamo sa redovnim jutarnjim zahvaljivanjem (koje nam realno ne oduzima više od dva do tri minuta kada se probudimo), možemo da napravimo listu zahvalnosti i da tu listu potom dopunjavamo kada god se setimo nečeg.

Ne zaboravite, zahvaljivanje ima istu frekvenciju kao i molitva kojom šaljemo poruku Univerzumu da smo u dobroj vibraciji, kao i da smo otvoreni za nove dobre i lepe događaje/situacije koje nam predstoje.